Kao svaki pravi jež, ježić Žožo ima oštre bodlje koje prete svima, pa i njegovim prijateljima. Svi se plaše da ih ne ubode i izbegavaju ga. Niko nije želeo da se igra s njim. Žožo je bio veoma tužan zbog toga. Zato je, jednoga dana, odlučio da ukloni svoje iglice. Svi su spremno prihvatili njegovu ideju i zauzeli se da mu pomognu. Uz podršku prijatelja, Žožo kreće u avanturu zvanu: Oslobodite me bodlji!

Niko ne može ni da zamisli koliko su uporne ježeve iglice; ne popuštaju ni rezanju, ni čupanju. I dobro je što su bodljice bile takve, jer, kada se pojavio strašni vuk i pripretio zeki da će ga pojesti, bodlje su bile te koje su ga spasile. Tek tada su zeka i drugari iz dvorišta shvatili da nisu bili fer prema ježiću kada su ga izbegavali.

Ustvari, da li je moguće i zamisliti da postoji jež bez bodlji?

Zamo ko je zamišljao ježa bez bodlji, Jelena i njeni drugari u Pozorištu mladih.